fbpixelnoscript

U Srbiji niska participacija odraslih u formalnom ili neformalnom obrazovanju

BEOGRAD, 3. decembar 2015. (gradskibiro.rs) – Srbija je daleko od evropskog proseka po učešću odraslih u formalnom ili neformalnom obrazovanju, dok mreža Univerziteta za treće životno doba jedva da postoji, jer je prepuštena tržištu.

Nikola Koruga iz Društva za obrazovanje odraslih naveo je da po anketi o participaciji u obrazovanju odraslih iz 2011. godine koju je sproveo Republički zavod za statistiku po metodologiji Eurostata učešće populacije od 25 do 64 godine u formalnom ili neformalnom obrazovanju u Srbiji iznosi 16,5 odsto.

To je među najnižim stopama u Evropi i daleko je od evropskog proseka od oko 40 odsto.

“Strategijom o Razvoju obrazovanja u Srbiji do 2020. godine predviđeno je da se Srbija priključi PIAAC istraživanju, kojim bi se izmerile kompetencije odraslih u Srbiji i tako adekvatno planiralo usavršavanje stanovništva za potrebe tržišta rada na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou,” rekao je Koruga za portal Gradski biro (gradskibiro.rs).

On je objasnio da, zbog “nedostatka političke volje Srbija nije uključena u treći krug ovog globalnog istraživanja”, kao i da je naredni krug istraživanja planiran nakon 2020. godine.

Obrazovanje odraslih u Srbiji regulisano je posebnim zakonom, koji se primenjuje od prošle godine, kao i pratećim pravilnicima.

Godišnjim planom o obrazovanju odraslih predvidjeno je da se iz budžeta izdvajaju sredstva samo za potrebe Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Društvo za obrazovanje odraslih uz podršku DVV International i Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu razvilo je mrežu Univerziteta za treće životno doba 2004 godine.

“Taj sistem postao je uzor mnogim organizacijama u Evropi, ali danas u Srbiji mreža jedva da postoji jer je prepuštena tržištu”, rekao je Koruga.

Prema njegovim rečima, neformalno obrazovanje u Srbiji odlikuju programi koji nisu dostupni široj populaciji zbog cena koje moraju da budu konkurentne na tržištu.

“U planu je da se uvede sistem kvaliteta u obrazovanju. Do tada gradjani moraju sami da procenjuju kvalitet obrazovnih programa u koje se uključuju. S druge strane nevladin sektor nudi besplatne programe iz oblasti ljudskih prava, unapredjenja zdravlja i slično. Medjutim, kompetitivnost za dobijanje sredstava na nivou EU i povlačenje stranih fondova značajno umanjuje broj pomenutih programa”, kazao je on.

Koruga je istakao da najveći potencijal za povećanje dostupnosti obrazovanja postoji u andragoškoj podršci institucijama javnog i civilnog sektora poput Gerontološkog centra, Crvenog krsta, neformalnim grupama građana koji sa minimalnim sredstvima ili volonterski realizuju obrazovne programe za mlade, satrije, marginalizovane grupe…

“Najveća prepreka za uključivanje odraslih u obrazovni proces, odnosno vraćanje obrazovanju, je nerazvijena kultura učenja i skeptičnost u pogledu toga da je obrazovanje vrednost u aktuelnim društvenim okolnostima. Siromaštvo je takodje prepreka za uključivanje najugroženijih u sistem obrazovanja odraslih”, naveo je on,

Koruga je naveo i da Društvo za obrazovanje odraslih ima dobru komunikaciju sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

“Sa Institutom za pedagogiju i andragogiju u partnerstvu sa DVV International pružali smo Ministarstvu ekspertsku, tehničku i materijalnu podršku za uspostavljanje inovativnog sistema Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, koncipiranje Zakona o obrazovanju odraslih, sastavljanje izveštaja za UNESCO, odnosno njegov Institut za celoživotno učenje”, dodao je on.

Koruga je ocenio i da “još nije obezbedjena podrška za uspostavljanje stabilnog, kvalitetnog i održivog sistema neformalnog obrazovanja odraslih, koji se bazira na politikama zasnovanim na rezultatima medjunarodnih istraživanja”.

Categories Vesti