BEOGRAD, 28. novembra 2016. (Beta) – Obrazovanje Roma i Romkinja je jedno od ključnih koraka u poboljašnju položaja romske manjine u Srbiji, jer uključivanjem u obrazovni sistem se povećavaju njihove šanse za zapošljvanje, kvalitetniji život i inkluziju u lokalnoj zajednici, izjavio je danas generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Djordje Staničić.
„Mi kao SKGO smatramo obavezom da pomognemo lokalnim samoupravama da realizuju odgovarajuće strateške planove na državnom i lokalnom nivou, kako bi se romska zajednica uključila u sve životne tokove u našoj zemlji“, rekao je Staničić pre sastanka Mreže za romska pitanja SKGO.
On je kazao da je SKGO, u pripremi Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama, koji će stupiti na snagu 1. decembra, predložila da u svakoj opštini bude uspostavljeno radno mesto koordinatora za romska pitanja – kojem će se Romi i Romkinje moći da se obrate.
Staničić je kazao da je koordinator za romska pitanja „profesionalac koji zna materiju, zna šta se dešava u lokalnoj zajednici, koji može da pripremi predloge i obrzloženja i obavi kvalitetnu komunikaciju sa Romima i Romkinjama“.
„Dobro je što u svemu nismo sami kao asocijacija lokalnih samouprava, već imamo punu podršku i raznih ministarstava“, rekao je Staničić i dodao da uspeh nacionalnih politika ne zavisi samo od Vlade Srbije i resornih ministarstava, već i od toga šta će se desiti u društvu, a to zavisi od dešavanja u 145 lokalnih samouprava.
Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava rodnu ravnopravnost Skupštine Srbije Meho Omerović kazao je da Skupština i Vlada Srbije veliku pažnju posvećuje socijalnoj integraciji Roma u sve pore društva, jer su Romi i Romkinje najugroženiji deo društva Srbije.
On je rekao da se romska manjina u Srbiji suočava sa problemima u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, stanovanja i zapošljavanja.
Omerović je istakao da treba jačati romske institucije u Srbiji, kao i uticati na povećanje spremnosti Roma i Romkinja da se uključe u rad u sredinama u kojima predstavljaju svoju zajednicu.
Savetnica u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivana Antić kazala je da Ministarstvo od osnivanja Mreže za romska pitanja u delokrugu svojih ovlašćenja preduzima aktivnosti za unapredjenje položaja Romske nacionalne manjine.
„Ja bih danas skrenula pažnju na pitanje koordinatora za romska pitanja u jedinicama lokalne samouprave“, rekla je ona i dodala da je osnovni posao koordinatora za romska pitanja komunikacija sa predstavnicima romske nacionalne manjine i identifikovanje njihovih problema, saradnja sa pedagoškim asistentima i zdravstvenim medijatorkama da bi se na sveobuhvatan način rešili njihovi problemi u odredjenoj lokalnoj samoupravi.
Menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Ivan Sekulović kazao je da uključivanje Roma i Romkinja u društvo doprinosi celokupnom razvoju, naovdeći da će to moguće uz bolju koordinaciju svih nivoa u državi, a uloga lokalnih vlasti veća.
Pomoćnica pokrajinskog sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u Sektoru za inkluziju Roma Tamara Mohači ocenila je da usvajanje inkluzije kao strateškog cilja pokazuje da je država spremna za uključivanje Roma i Romkinja.
Tamara Mohači je kazala da je Vojvodina jedina regija u Evropi u koja je omogućila Romima i Romkinjama da studiraju na romskom jeziku, a da se ove godine povećao broj onih koji su nastavu pratili na tom jeziku.
Ona je kazala da u Vojvodini 156 Roma i Romkinja pohadja srednju školu, dok na Univerzitetu u Novom Sadu ima više od 250 romskih studenta.
Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček kazala je da ministarstvo posebnu pažnju posvećuje inkluziji i da je jedan od najvećih projekata koje će iduće godine biti započet uz podršku Svetske banke, a koji se odnosi na povećanje dostupnosti predškolskih ustanova uz uključenje dece koja žive u siromaštvu, kao i Rome i Romkinje.
„Najvažnije je da lokalne samouprave, kao nosioci predškolskog obrazovanja i vaspitanja shvate kolika je uloga ovog projekta“, rekla je Anamarija Viček i najavila da će uskoro biti otvoren javni poziv za lokalne samouprave s ciljem da se utvrdi koje vrtiće treba obnoviti i u kojim lokalnim samoupravama mogu da se izgrade novi vrtići.
Predsednik Asocijacije pedagoških asistenata Srbije, Božidar Nikolić kazao je da jedan od mehanizama podrške inkluzivnom obrazovanju, posebno deci iz osetljivih društvenih grupa, predstavljaju pedagoški asistentni, koji se u sistemu obrazovanja nalaze od 2009. godine.
„Pedagoški asistenti rade na nivou obrazovnih institucija – osnovnih škola i predškolskih ustanova, i pružaju obrazovnu podršku deci iz osetljivih grupa, kao i institucijama, kako bi se izgradila pozitivna klima prihvatanja i realizacije onih mera koje država kroz nacionalne strategije opredelila za sprovodjenje inkluzivnog obrazovanja“, rekao je Nikolić.
On je dodao da je u toku izrada Pravilnika o pedagoškoj asistenciji, koji treba da uredi tu oblast u okviru obrazovnog sistema i preciznije definiše i specifikuje rad pedagoških asistenata i obaveze institucija u kojima oni rade.
Nikolić je ocenio problematičnim mali broj pedagoških asistenata u školama i predškolskim ustanovama Srbije, navodeći da samo 38 pedagoških asistenata radi u predškolskim ustanovama, što je kako kaže, „mali broj“ s obzirom na probleme sa kojima se suočavaju.
„Treba da povećamo broj ljudi koji će raditi u servisu pedagoške asistencije pogotovo u predškolskim ustanovama“, rekao je on i dodao da kroz nastupajući kredit Svetske banke i aktuelne politike za reformu predškolskog obrazovanja svi državni nivoi rade zajedno da bi unapredili polje obrazovanja.
Treći sastanak Mreže za romska pitanja održan je danas u Beogradu u okviru SKGO. Mreža za romska pitanja je jedna od 20 mreža SKGO za različite oblasti.