BEOGRAD, 2. juna 2015. (Beta) – Ministar prosvete Srbije Srdjan Verbić izjavio je danas da je inkluzija imperativ, ali da Srbija na tom procesu mora još mnogo da radi.
„Inkluzija ne samo da je moguća nego je i imperativ. Mi hoćemo ; da uključimo sve naše građane adekvatno u proces obrazovanja, jer hoćemo da pojaćamo ljudske kapacitete u ovoj zemlji. Moramo da se potrudimo da uključimo sve bez obzira da li dolaze iz siromašnih porodica, da li su pripadnici romske zajednice, da li su osobe s hendikepom“, rekao je Verbić novinarima tokom regionalne konferencije „Politika i praksa inkluzivnog obrazovanja u jugoistočnoj Evropi“.
Verbić je na konferenciji u Beogradu naglasio da srpsko društvo mora da postane koherentno i da svako mora da ostvari maksimum svojih talenata.
Prema njegovim rečima, proteklih šest godina urađeno je dosta na pravnom okviru i na uključivanju škola, koje treba da budu te koje treba da znaju kako treba raditi s kojim detetom.
„Ishodi učenja moraju biti isti za sve“, rekao je Verbić.
Komentarišući žalbe pojednih nastavnika da ne mogu da se posvete deci s posebnim problemima na pravi način, on je rekao da potpuno razume te nastavnike i da ih treba saslušati i pružiti im podršu.
„Ukoliko smo postavili neke nerealne zadatke pred njih, onda treba da budemo svesni koji su to zahtevi. Upravo zato je ova konferencija deo procesa gde evaluiramo celu akciju uključivanja – inkluziju, da vidimo gde smo grešili, šta nismo radili dobro, a ono što su dobre prakse da podržimo“, rekao je ministar prosvete.
Učenica iz Vršca Jelena Njegmir, koja je član vršnjačke mreže podrške inkluzivnom obrazovanju, rekla je da je povod da se uključi u tu mrežu bio što je videla da je njen dug iz osnovne škole diskriminisan zato što je Rom.
Ona je rekla da ta mreža organizuje sastanke na kojima se diskutuje o problemima i načinima na koje ih je moguće prevazići.
Direktorka Instituta za psihologiju Dragica Pavlović Babić rekla je da je Institut izradio sistem indikatora na osnovu kojih može da se proceni i prati kakvo je stanje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji i da rezultati istraživanja pokazuju da u nekim aspektma ima dobrih rezultata.
„Konstatovali smo da se zaista razvija inkluzivna svest, kao svest o stanju ljudskih ili dečijih prava, kao i da postoje ona područja gde bismo mogli da budemo bolji a ona se uglavnom odnose na stavove nastavnika prema deci kojima je potrebna dodatna pomoć, njihova nesigurnost u radu sa njima i to je zaista nešto gde je potrebno unapređivanje. Ima alarmantnih podataka koji pokazuju da postoji neka vrsta nespremnosti da se nađe zajednički jezik“, rekla je ona.
Pavlović Babićeva je istakla da je svima mesto u „glavnim tokovima“